Почетком 1980-их, европски и амерички техничари су открили да у систему циркулације топле воде који користи пластичне цеви, метални делови у опреми лако кородирају, што доводи до брзог оштећења опреме. Године 1982. стручњаци су закључили да када се цев загреје, молекулима кисеоника је лакше да продру у пластични слој и продре дубоко у воду унутар цеви, узрокујући брзу корозију металних делова у опреми. Као резултат тога, развијена је цев за баријеру кисеоника.
У Европи и Сједињеним Државама, степен искоришћења цеви са баријером за кисеоник у системима грејања достиже 70 процената. После скоро 20 година практичног искуства, животни век металних компоненти у системима цеви са баријером кисеоника може се продужити за 10-20 година.